АРСО НОВАКОВ ВУЈАДИНОВИЋ (1880. - 1913.)

После ослобођења Подгорице од Турака, вође племена Кучи су се договорили да се поља у Дољанама продају муслиманима из Подгорице, којима је оно Станино копиле (књаз никола) дозволио да остану у граду. Кад је Арсо Новаков чуо за то отишао је у село Перута , гдје су о томе разговарали на скупу Кучке вође и Подгорички муслимани и прекинуо њихов скуп.

Арсо је узео купопродајни уговор и поцијепао га на ситне дјелове. Пред муслиманима је узео њихов новац и расподијелио га сиромашним људима из Куча, а потом поља у Дољанама њима подијелио. За себе није узео ништа.

Арсо је за час могао да плане и побијесни , али је био поштен и увијек спреман да помогне и учини добро.

Негове највеће врлине су биле част, достојанство и понос.

НОВАК МИЛОШЕВ ВУЈАДИНОВИЋ

ХРАБРОМ МИЛОШЕВОМ НОВАКУ ОД РУСА

ЗБОР ЈЕ РУСА БОЈНИМ МАЧЕМ БРОЈУ МАЛОМ ПОДАРИВА´ , ЗБОГ ПРЕГНУЋСТВА У НАЈJАЧЕМ НОВАКОВО КА' ШТО БИВА ... ЗА УВЕЋАЊЕ КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ

КОЉЕМ ДУШМАНЕ У БОЈУ , АКО КЛЕЧИ НЕ УДАРАМ

- Новак Милошев Вујадиновић рођен је 1835. године на Доњем Момчу у Кучима, гдје је и умро 1892.. године. Био је алајбарјактар црногорске војске и перјаник Краља Николе. Један је од највећих црногорских јунака , а посебно се истакао у бици на Фундини 2. августа 1876.године када је 5000 бораца одбранило своје породице од 20 000 турских војника. Том приликом посекао је 74 турске главе. Збор Руса га је одликовао царским орденом и сабљом у којој су били уграђена 74 драга камена. Краљ Никола је на превару узео ову сабљу од Новака , наводно да му прода драго камење и тако да се Новак матерјално обезбеди. Међутим новац за продато драго камење никада није стигао у Новакове руке, од овог драгог камења обезбеђивана је спрема за Николине удаваче. Oва сабља се чува у Народном музеју на Цетињу, а на њој је такође изгравирано : "КОЉЕМ ДУШМАНЕ У БОЈУ , АКО КЛЕЧИ НЕ УДАРАМ "

ЗДРАВИЦА КУЧИМА

Никола I Петровић - Његош

Здравица Кучима

Ево данас тек испуних
Жељу стару, жељу давну,
Да посјетим, да поздравим
Покрајину ову славну.

Здраво Кучи витезови!
У час добар овдје сио,
И со и хљеб из рука вам
Јуначкијех ја изијо!

Здраво моји соколови,
Крајине ми јужне крило,
У ваше се љуто племе
Част и свако добро вило!

Ја бих много говорио
И уз часу и без часе,
Набраја' бих ваше борбе
И јунаке многе ваше;

Но се задјест' о онима,
Што душмански мач пос'јече,
Бих се боја' да ми суза
Данас која не утече .....

Суза!.....Данас! ... -међу вама
Да у очи сине моје?
Кад овакве осветнице
Око мене чете стоје!

Када мили Ловћен гледам
Преко наше Подгорице!
Кад вас с њиме не раздвају
Ни градови ни фортице!

Вјечна памјат умрлијем
Дрекаловог храброг јата
И Кучкога племеника
Осталога сваког брата!

А у здравље вас живијех,
Преосталих мученика-
Бас војвода, командира,
И главара и војника!

Бог ви муке накнадио
Небо вам се насмијало!
А оружје и јунаштво
За увијек ваше сјало!

На Медуну, 18. новембра 1894.

СПОМЕНИК НОВАКУ МИЛОШЕВУ

Обновљено спомен-обиљежје Новаку Милошеву
ПОНЕДЈЕЉАК, 28 ЈАНУАР 2013

На Орљеву, у Кучима, у организацију Удружења „Марко Миљанов“ обновљено је спомен обиљежје великом српском јунаку из Боја на Фундини – Новаку Милошеву.
Пред многобројним народом спомен-обиљежје је освештао протојереј ставрофорВелибор Џомић који је казао да је Новак Милошев примјер како се треба бранити за свој народ.
„Некада је то када су биле неприлике Новак знао да брани слободу, нејач, свој народ. Овај споменик нека је на понос племену Куча, али и свима нама који овуда будемо пролазили. Нека нам овај споменик буде и поука какови су били људи и јунаци у своје вријеме, и да се мјеримо какви смо ми данас“, казао је отац Велибор.
Др Момчило Вуксановић је истакао да се спомен-обиљежје обнавља јер је порушено од стране разбојника којима ништа није свето, па ни подвиг Новака Милошева.

„Живимо у времену у којем је постала навика да се широм српских земаља руше српски споменици, а да зато нико не одговара нити сноси било какве последице.Даће Бог и наш велики и свети отац Сава, чији име данас празнујемо, да се сви споменици обнове, а посебно они које беспризорно руше на Косову и Метохији. Битка на Фундини одржана је на Илиндан 1876. године. Црногорска и брдска војска бројиле су око 5 хиљада војника. Са турске стране је, по различитим изворима, било између 20 и 40 хиљада војника. Било је много битака и бојева кроз Куче, али је битка на Фундини запамћена као највећа битка икада одржана на просторима Црне Горе у којој су Брђани заједно са црногорском војском зауставили Турке и извојевали славну побједу. Тешко је и данас вјеровати у могућност да се са тако малим бројем оскудно наоружане војске могла поразити вишеструко бројнија, регуларна турска војска коју је на Куче предводио искусни стари ратник Мушур Махмуд-паша“, казао је Вуксановић.
Турска војска претрпјела је тежак пораз зато што су Црногорци били спретнији ратници на каменитом и неприступачном терену Фундине и Куча. Црногорска војска је изненадила Турке нападом дан раније, па је међу Турцима настао метеж и паника јер су им резерве оружја и војске у том времену биле још далеко од бојишта, казао је Вуксановић.

„Црногорску и брдску војску предводили су војводе Илија Пламенац и Марко Миљанов. Уочи саме битке видјевши зло које је пријетило новом турском похаром Куча запамћене су ријечи војводе Марка Миљанова када је са главе скинуо капу ставио је на груди и рекао:„Ево Боже да Ти се помолим још једанпут и нећу Ти више досађивати“. У том тешком времену били смо заједно и није било подјела. У Фундини Турке су дочекали кучки, братоношки, бјелопавлићки, цеклински, љуботињски, морачки и други батаљони. У незадрживом јуришу поражена је турска војска. По историјским подацима изгубила је више од четвртине својих војника. Књаз Никола Петровић је одмах након битке одликовао Куче, и друге учеснике боја из Црне Горе и брдских племена“,рекао је Вуксановић, и додао:
„Ми, овдје окупљени Кучи, поносни смо на своје претке и њихово јунаштво. То је разлог да данас обнављамо спомен-обиљежје нашем славном племнику.Кучи, кроз своју славну историју имају као мало ко велики број јунака и заслужника који су нас, њихове потомке, задужили да их памтимо и сачувамо од заборава. Без поштовања својих коријена и своје историјске прошлости истражили бисмо наше претке и огријешили се о завјет да „чувамо вјеру, светосавље, традицију и обичаје“.

Рајо Вујадиновић каже да неће причати о свом претку Новаку Милошеву јер су то испричали – сам Новак Милошев, историја и народ.
„Али дужност ми је и велика обавеза да се захвалим свима који су не жалећи труда и времена дошли да заједно обиљежимо овај, за нас, велики дан и евоцирамо успомене на нашега Новака, казао је Вујадиновић.
Сви имамо удио у Новаковом „повратку“, Каже Вукадиновић.
„Посебно бих се захвалио Удружењу Куча „Марко Миљанов“ и једном од оснивача и утемељивача овог удружења Момчилу Вуксановићу, који приликом постављања, а ево и приликом обнављања исправља недјело хулигана. Хвала му што је преузео највећи дио у организационом и сваком другом погледу“, рекао је Вујадиновић.
Након постављања спомен-обиљежја Новаку Милошеву, на Орљеву, у Кучима, У Подгорици је, у ресторану „Млини“ приређена и богата, братска трпеза љубави.
И.Т.; Фото: Р. Башановић

МЕДУН

Медун ( Медеон, Метеон ) jе стари град и тврђава, која се налази 13 km северно од Подгорице . Првобитно је изграђен као тврђава, а касније као град, између 4. и 3. века п. н. е.

Град помиње Тит Ливије (XXXIV, 23, 3, XXXII, 3) као град у области Лабеата и место гдје суРимљани заробили Каравантија и ужу Генцијеву породицу. Да је тај град постојао на локалитету данашњег Медуна, потврђују и значајни архитектонски остаци који се на овом локалитету налазе.

На то, у одређеном смислу, указује и један много касније писани податак, који у 7 веку не. пружа географ из Равене , који говори да се поред Бурзунума налази град са именом Медион (211, 8-10: Iuxta Burzumon est civitas que dicitur Medione). У даљем излагању показаће се да постоји доста разлога да се овај Бурзумон идентификује са местом Берсумнум (Вирсиминиум) на Појтингеровој табли (Tabula Peutingeriana), односно са данашњом Подгорицом.

Судећи по положају, начину градње, конструкцији зидина, Метеон (Медун) је био значајан илирски град на подручју Лабеата, с типичним карактеристикама утврђених градова тога доба са акрополом и подграђем, а чије су моћне зидине, као и у већини градова онога времена на нашим просторима, подигли грчки градитељи.

Нише између акропоља и подграђа, пронађене приликом археолошких ископавања на том локалитету, сигурно су служиле у култне сврхе. А сам факат да се појављују и канали, упућује и на врсту жртве - либацију , или жртву изливања. А то значи да је ту приношена течна жртва, која је одлазила у земљу, што се у обе пронађене нише јасно види по траговима канала који се од њих спуштају наниже.

Изливање жртве и сливање у земљу говори да су ту поштовани култови божанстава подземног свијета, или хтонских божанстава, односно култови предака и покојника, који такође припадају подземном свету. Животиња, која је по својој природи највише везана за те култове, јесте змија, а она је најчешће довођена у везу са старим Илирима и предањем које се односи на њихово порекло. Све то иде у прилог претпоставци да су у овим нишама у Метеону обављани обреди везани за култ змије, митског претка старих Илира.

Североисточно од кућа горњег Медуна, дакле северно од града, у шуми налазе хумке насуте каменом. Оне леже у приближно равном терену, али до данас нису испитане. Сличних хумки има и јужно и југозападно од Медуна. Северно од града постоји већа некропола, а ни она није до краја и детаљно испитана. Овде гробови нису под хумкама, директно су укопани у земљу, а ограђени неправилним каменим блоковима. У једном од тих гробова Шобер и Прашникер открили су примерак грчког пехара - скифоса, као и примерак грубље бочице од печене земље. Због свог изузетног геостратешког положаја, у средњем веку Метеон (Медун) је сматран „кључем обе Зете " (amborum Xentarum clavem). Разумљиво је онда што је у време првобитне урбанизације, а и доцније, када се она изводила у оквиру велике хеленске и хеленистичке културе, којом је територија данашње Црне Горе, посебно њен медитерански део, била обухваћена још у 6 веку п. н. е., такав кључни положај Метеона имао првокласни фортификацијски значај. Налазио се на путу који је повезивао приморје с Дарданијом .

ПОГИБИЈА ЈЕВТА С. ВУЈОШЕВИЋА

ЗА УВЕЋАЊЕ КЛИКНИТЕ НА СЛИКЕ

http://vojvodakucki.blogspot.com.es/

БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ

Шуто Радоњин Спаић је важио за човјека без длаке на језику. Једном приликом на неком сабору на Медуну Марко Миљанов рече: ''Шта мислиш стрико Шуто, како би било да све оне који не ваљају у Дрекаловиће узмемо и пошкопимо'' а стрико Шуто ће њему: ''Да смо то пријед чињели Тебе не би имали.'' Жестоко повријеђен тиме Марко трже сабљу на Шута али, Богу хвала, ту се нађе Вуко Зеков Чејовић и спаси старца од погибије. Другом приликом књаз Никола рече Шуту: ''Ја сам чуо стрико Шуто да си ти у Кучима најбољи јунак. Да су за тебе ништа прото Ђоко Милачић, судија Раде Чејовић, сердар Саво Перованов, затим Божина Радованов и мегданџија Ђуро Лаковић, затим Радоје Вујадиновић, Раде Мучин, Милун Дмитров, Хасо Мирашев Улић, Новак Милошев, Велиша Лазовић и Марко Миљанов?'' а Шуто ће њему да са њима не мијеша њега јер је сваки бољи од бољега. Но кад Никола преврши те помену уз све ове јунаке и некога Маџа Лазарева Шуто поскочи и рече: '' Тај је грђи од свакога, Грдна памет још грђа врлина Ја сам бољи но таквих стотина'' А Никола ће на све то: Ти си сада једна чапра стара, Али некад кад си млађи био, Тешко који од Куча могаше, Да се с тобом у боју покаже.'' На крају Никола запита Шута: ''Шта мислиш стрико Шуто, која влада поступа мудрије ова сада или она ранија у којој су били Марко Миљанов, Јоле, Пеко и Сочица?'' Не промишљајући много стрико Шуто узврати: ''Она влада што је прије била, Млого ти је јада начинила, Крвила се с тобом и свадила, Али краљу слушај и упамти, Ови ће те у збљег оћерати''.

За краља Николу кажу да су му последње ријечи на самрти биле: ''Е мој стрико Шуто, е мој стрико Шуто''

КАРТА КУЧА

КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ

ДОБРО ДОШЛИ НА БЛОГ ВОЈВОДА КУЧКИ

КУЧИ
Радоња Радоњић

O, ПУТНИЧЕ - НАМЈЕРНИЧЕ,

КАДА СТИГНЕШ ДОМУ МОМЕ -

ЧУЋЕШ КАКО СОКО КЛИЧЕ,

НА КАМЕНУ ГОРШТАЧКОМЕ...!

ЧУЋЕШ КАКО ВЈЕТАР ХУЧЕ -
ОД РОВАЦА И МОРАЧЕ:
ТУ ЋЕШ СРЕСТИ МОЈЕ КУЧЕ,
УЗ ЧАШИЦУ ЛОЗОВАЧЕ...

ТУ СЕ ПРАВА МЕДОВИНА,
СА ЛИНЦУРОМ ЗАГРЧАВА,
И ДИМЊЕНА БРАВЕТИНА,
У РАШТАНУ УКУВАВА...

ТУ ПО СТАРИМ КУЖИНАМА
ПРШЋЕВИНУ ЖЕНЕ ВАРЕ,
ТУ ЈЕ ЗАТОП СА ЖМИРАМА -
И КАЧАМАК КРАЈ ЦИЦВАРЕ...

ТУ СЕ ПРЉО ИЗ МЈЕШИНЕ,
СА ПРШУТОМ И СЛАНИНОМ
ПЕЧЕ УКРАЈ ОГАРИНЕ –
И ЗАЛИВА ГРУШЕВИНОМ...

ТУ УЗ ВИНО И ПЕЧЕЊЕ
ЈАГЊЕЋЕ СЕ ГЛЕДА ПЛЕЋЕ,
ТУ СЕ ГИНЕ ЗА ПОШТЕЊЕ -
ТУ ТЕ НИКО ИЗДАТ НЕЋЕ...

ТУ ЋЕШ ЧУТИ ПОЈ СЛАВУЈА
И ВИЂЕТИ ЂЕ ИЗ ДРАЧЕ
ШАРОЛИКА ГМИЖЕ ГУЈА -
ПРЕМА ЛОЗИ КОЈА ПЛАЧЕ...

TУ ЋЕШ ЧУТИ ЗВУК ГУСАЛА
И ГУСЛАРА КАКО ПОЈЕ,
ТУ ЋЕШ САЗНАТ ШТА ЈЕ ШАЛА,
TУ ЋЕШ ЧУТИ ЧОЈСТВО ШТО ЈЕ...

TУ ЋЕШ ВИЂЕТ УБЛИ РАВНЕ
СТАРИ ГОРЕН И ПОШТИЦУ -
ДВИЈЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ
И ПОНОСНУ МИКЈЕВИЦУ...

ТУ ЈЕ ГУСЛО ЛУКА СТАРИ,
СВОМ ИСКОПУ, УЗ ЛЕЛЕКЕ,
И ПУЦАЛИ ЏЕФЕРДАРИ
КРАЈ ГРУЈОВЕ КОЛИЈЕВКЕ...

ТУ ЈЕ НЕКАД МУЧИН РАДЕ,
СА МИЛУНОМ И БОЖИНОМ,
МИЛОВАО БУЛЕ МЛАДЕ
И КЛАО СЕ СА ТУРЧИНОМ...

A КАД ПРОЂЕШ ГОМИЛИЦЕ,
OДМОРИ СЕ НА КОСОРУ;
ГЛЕДАЈ БРДА И ЛИТИЦЕ:
ГЛЕДАЈ ЛОМНУ ЦРНУ ГОРУ!

ГЛЕДАЈ ДУГУ КРАЈ БРОТЊИКА,
ГЛЕДАЈ РОВЦА ПОНОСИТА,
ГЛЕДАЈ БРДА ШАРОЛИКА:
ХУМ, ЖИЈЕВО И КОРИТА...

ЗА ПРОСПУНУ СВОГА РОДА,
ТУ СЕ ЉАЉЕ ОСВЕТИО,
А РАДОЊА ВОЈЕВОДА,
АРСЛАН ПАШУ ПОГУБИО...

ТУ ПОНОСНО НАБРАЈАЈУ,
ПАМЕТАРИ ПРЕТКЕ СВОЈЕ
И ПРКОСНО ПОДСЈЕЋАЈУ,
КО ЈЕ БИО ЗМАЈ РАДОЈЕ...

KРЕНИ МАЛО УЗ ПРЕОЧЕ,
СВРАТИ НА ЧАС НА БЕЗЈОВО,
НА УБАЛАЦ, СТРАВЧЕ. МОМЧЕ,
КРЖАЊУ И ОРАХОВО...

ТУ ЋЕШ САЗНАТ, МИЛИ БРАТЕ,
ШТА НОВАКУ РУСИ ДАШЕ
И КАКО МУ ДИЈАМАНТЕ
КЊАЗ И ВРАНЕ ПОЋУКАШЕ...

ТУ СЕ ЗОРОМ НАДГОРЊАВА,
С КОМОВИМА ЈАРКО СУНЦЕ,
И У ВЈЕТАР ЗАМОТАВА,
ВИДИЈЕЊЕ И КУПУСЦЕ...

ТУ ЋЕШ ВИЂЕТ С РАУШНИКА,
ГЛАВОЧ, ЦВАРИН, РАЋЕ, СКОЧЕ,
А С ЦВИЉИНА И ЛИЧНИКА,
ГРЕЦА, ЦЕРЈА И БИОЧЕ...

ГЛЕДАЈ БРСКУТ И СЈЕНИЦЕ,
МИЛУЈУ ИХ БРДА ПЛАВА,
И ДУБ СТАРИ СРЕД ГОРИЦЕ,
КАКО ЗГРОМЉЕН ОПСТОЈАВА...

ТУ ЈЕ НЕКАД ИМЕ СРПСКО,
РАДЕ ДМИТРОВ ВАЗДИЗАО,
ТАКО ШТО ЈЕ НИШТА ЉУДСКО,
ВЈЕШАО И БАТИНАО...

ПОТОМ СИЂИ НА ЛИЈЕШТА -
НА ГРОБ ЉАЉА ДРЕКАЛОВА:
TУ МУ ВЈЕЧНУ ДУШУ СВЈЕШТА
ДИЧНА ЛОЗА БРАНИЛОВА!

У ДУЧИЋЕ МОРАШ ЗАЋИ -
ТУ ЈЕ ГЊЕЗДО - СОЈ ЈУНАКА:
TУ НАЈВИШЕ МОЖЕШ НАЋИ
ГОЈКОВИЈЕХ ПОТОМАКА...

A КАД КРЕНЕШ ИЗ ДУЧИЋА
ИДИ ПРАВО НА ФУНДИНУ:
ВИДИ КУЛУ РАШОВИЋА
И ВЕЛИКУ ГРАЂЕВИНУ...

KАД ОРЉЕВСКЕ ПРОЂЕШ СТРАНЕ,
СПУСТИ ПОГЛЕД НА ВРБИЦУ,
НА ЗЛАТИЦУ, НА ДОЉАНЕ
МАСЛИНЕ И ПОДГОРИЦУ

ТУ ЈЕ СИЛНОГ ХАРАЧЛИЈУ
БАН ДРЕКАЛЕ НАДМУДРИО,
А ХУСРЕФА САРАЈЛИЈУ -
ВУК БИЉУРИЋ РАСПОРИО...

И НА КРАЈУ НАМЈЕРНИЧЕ,
ДРЕВНИ МЕДУН ТЕБЕ ЧЕКА:
TУ СРПКИЊА ВИЛА КЛИЧЕ -
ОД ДАЛЕКА ПАМТИВЈЕКА!

TУ СЕ ГОРШТАК СИЛНО ЗОРИ -
ЧОЈСТВОМ СВОЈИХ ПРАЂЕДОВА;
ЛАБЕАТСКИ ТУ СУ ДВОРИ
И ГРОБ МАРКА МИЉАНОВА...

Странице

АРСО НОВАКОВ ВУЈАДИНОВИЋ (1880. - 1913.)

Никола I Петровић - Његош