РОДОНАЧЕЛНИК ПЛЕМЕНА
КУЧИ - ДРЕКАЛОВИЋИ
Ђурађ Кастриот Скендербег ( Сина, 6. мај 1405 — Љеш, 17. јануар 1468)
Скендербег потиче из српске феудалне породице Кастриота, и био је син Јована Кастриоте (Кастриотића). Јован Кастриот је био принц Епира, који је укључивао Мат, Крује, Мирдита и Дибер.
Српска симбиоза породице Кастриота почива на женидбеним везама. Наиме, Иван Кастриот био је ожењен Воисавом, кћерком једног спрског властелина из Доњег полога у Македонији (подручје града Тетова). Ове везе су биле од утицаја те су синови Ивана Кастриота и жене му Воисава Трибалда (од Воислава — Војислава) дали имена својим синовима: Станиша (Stanissa), Репош (Repossius), Константин (Konstantinus) и Ђурађ (Georgius)- Као што се види из наведених примера, од шест поменутих имена породице Ђурђа Кастриота Скендербега, три члана имају чисто словенска лична имена: мајка Скендербегова Воислава и браћа Станиша и Репош.
Да је Скендербег био Српске националности , говори нам један од најумнијих људи ондашње моћне Венеције ,још 1551.године ,тачније свега 83 године послије смрти Скендербега – Theodoro Spandugino (грч. Θεόδωρος Σπανδουγίνος), грчки хроничар (који је после пада Константинопоља 1453. дошао је у Венецију) аутор дjела: “I commentari di Theodoro Spandugino Cantacuscino gentilhuomo costantinopolitano, dell'origine de' principi turchi, et de' costumi di quella natione” (Lorenzo Torrentino, Fiorenza - 1551), као и многи други писани документи , два писма које је Скендербег упутио Дубровачкој републици 1450.године оба написана СТАРОСРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ , као и потврде да дубровчани могу несметано трговати на територијама које су биле под Скендербеговом влашћу, затим многе даровнице и шта све још. Нигдје ниједног писаног документа којие је писао Скендербег на било ком другом језику ,осим Старосрпском.
